pravovremeno prepoznavanje simptoma ?zamora? koje ce silicijumski mezimac poceti da pokazuje posle nekog vremena eksploatacije. O kakvim simptomima je rec? To su, recimo, besmislene poruke o gre?kama koje ne mo?e da protumaci ni Microsoftov programer, plavi ekrani sa ?sorry, ali ne?to je crklo? porukama, restartovanje ma?ine usred poslednje misije u omiljenoj igri, beskrajno dugo podizanje sistema, neprijatni zvuci ?oranja? po hard disku, gomila dubreta u Inboxu e-mail klijenta, prozori s opscenim sadr?ajima koji iskacu kao pajac iz kutije, la?ni kvarovi modema i drugih hardverskih komponenti... Spisak se nastavlja u nedogled, a nije redak slucaj da se na jednom racunaru udru?i po nekoliko ?bubica? koje rad pretvaraju u istinsko mucenje.
Ima li leka? Naravno da ima, ali pre nego ?to vam ?iskusni? kom?ija predlo?i kompletnu reinstalaciju sistema (univerzalno re?enje za sve probleme iz ?zone sumraka? koje zvuci isto kao da vam lekar, kada mu se po?alite na probleme s disanjem, predlo?i transplantaciju srca i pluca) ? probistrite sledece redove jer mo?ete naci upravo ono ?to vam je potrebno da nastavite da radite kao ranije.
Higijena... bukvalno
Hardverske komponente racunara ni izbliza nisu tako ranjive kao operativni sistem i drugi softverski elementi, ali postoje odredena pravila kojih se treba pridr?avati. Komponente koje su najpodlo?nije kvarovima su centralni procesor, hard disk i monitor. Dok su procesori u poslednje vreme izlo?eni izuzetno visokim temperaturama zbog popularnog overklokovanja ? retko ko pri tome pomisli da se overklokovanjem njihov radni vek skracuje i do 50 procenata , a hard diskovi se okrecu sve vecim i vecim brojem obrtaja u minutu, pa samo zamislite kakvom su habanju izlo?eni delovi u njemu kada je ta brojka odavno stigla do 120 obrtaja u sekundi (7200 u minutu). Dodajmo na sve ovo i povi?enu temperaturu unutar samog kuci?ta (narocito ako ste poslu?ali mamu i kuci?te posadili kraj radijatora, ?da mu ne bude hladno?), dolazimo do zakljucka da su komponente u na?im racunarima izlo?ene velikim naprezanjima pa se moraju redovno odr?avati kako bi se ocuvali stabilnost sistema i integritet na?eg nervnog sistema. Medutim, po?to je vecina nas nepopravljiva kada je overklokovanje u pitanju , postoje odredena nepisana pravila kojih bi se trebalo pridr?avati u cilju izbegavanja problema ili potpunog otkazivanja racunara. Najva?nije je obezbediti odgovarajuce hladenje, i to ne samo neposredno na procesoru nego i na drugim komponentama unutar kuci?ta, narocito hard diskovima i grafickim karticama koje proizvode toplotu kao male termocentrale. Dalje, va?no je redovno cistiti pokretne delove sistema za hladenje, a kada je potrebno, treba ih i zameniti, preporucljivo nekim od skupljih i kvalitetnijih modela. Ovde nikako ne treba zaboraviti ni monitor, jednu od perifernih komponenti koja je izlo?ena stalnom habanju; ekran mo?ete za?tititi skrin-sejverima (pravim, nikako onim sa bogatom grafikom) i ukljucivanjem power saving re?ima ? cak nije lo?e iskljuciti ga, ako ne sedite kraj racunara nekoliko casova.
Softverska higijena
Problemi koji nam vrlo cesto zagorcavaju svakodnevni rad, a cije se posledice ne mogu lako otkriti i otkloniti (kao prosta zamena komponente koja je ?vrisnula?), posledica su raznolikih brljotina u samom operativnom sistemu. Ovim problemima bave se mnogi strucnjaci koji savetuju da se njihova pojava predupredi krajnje racionalnom upotrebom resursa racunara. Problemi mogu nastati iz nekoliko razloga. Najpre, to mo?e biti nestabilnost samog OS-a, kao posledica aljkavosti programera i lo?e prilagodenosti razlicitim konfiguracijama koje su sastavljene od raznoraznih komponenti koje nisu uvek medusobno kompatibilne. Drugo, problem pravi i nemarnost korisnika koji bez razmi?ljanja instaliraju svaki program koji im dopadne ?aka, ne razmi?ljajuci o tome kakve su posledice gomilanja nepotrebnih datoteka; opasno je i neselektivno brisanje aplikacija koje ostavljaju ?repove? koji naru?avaju stabilnost sistema. Trece, bezbednost umnogome remete razni virusi, trojanci i programi koji ne ?ele da vam budu ?prijatelji?, a cesto ugro?avaju i hardver. Cetvrto, kvarovi i neispravnost komponenti mogu dovesti do nepravilnosti u radu, cestog blokiranja i pojave gre?aka. Pod tackom pet svrstacemo sve ono na ?ta korisnik ne mo?e da utice, a potpada pod pravila tzv. Marfijevog zakona ? u tim slucajevima nikakvo znanje, intuicija niti ve?t astrolog ne mogu da vam pomognu. Uprkos svemu, veliki broj korisnika prakticno se ne obazire na nabrojane probleme i prema operativnom sistemu se pona?a kao prema kontejneru bez dna.
Za dobro odr?avanje operativnog sistema neophodno je redovno preuzimati sigurnosne zakrpe koje proizvodac povremeno objavljuje. Mu?icavost Windowsa je u velikoj meri ispravljena pojavom drugog Servica Packa, ali i pored toga mnogi korisnici savetuju prelazak na bezbednija re?enja kao ?to je neka od Linux distribucija. Osim zakrpa za operativni sistem, bar jedanput mesecno treba osve?avati drajvere za periferne uredaje kao ?to su graficke kartice, ?tampaci, modemi... Ako koristite neki od AMD procesora, ne zaboravite da redovno instalirate nove VIA zakrpe za maticnu plocu (takozvani 4in1 ili Hyperion drajveri) koje ce re?iti problem softverske kompatibilnosti i povecati sveukupnu stabilnost sistema. Pomenucemo i osve?avanje BIOS-a maticne ploce, ?to nije procedura kojom se treba baviti cesto, ali u nekim slucajevima popravlja performanse racunara (pre osve?avanja ?operativnog sistema? maticne ploce informi?ite se o unapredenjima koja nova verzija donosi i instalirajte samo ukoliko zaista imate koristi). Buduci vlasnici racunara bi trebalo dobro da razmisle o komponentama koje ce uvrstiti u novu konfiguraciju ili mogu da se odluce za unapred sklopljenu konfiguraciju koju su testirala strucna lica. Treba voditi racuna i o dostupnosti drajvera i korisnickih programa koji ce obezbediti udobniji rad jer nije svejedno da li za neko parce hardvera dobijate sna?nu podr?ku, dok za drugo, koje je neznatno jeftinije, ne znate ni kako se zove.
Operativni sistem je veoma te?ko odr?avati, cak i u slucajevima kada mislite da znate sve o njemu i posedujete dobro uskladene i kvalitetne komponente. Zato cemo se pozabaviti pitanjem sistema zapisa fajlova na disku, koji je cest uzrocnik problema i nestabilnosti. Ono ?to karakteri?e sva izdanja Windowsa od verzije za 1997. godinu (Windows 95 OSR 2) jeste podr?ka za diskove vece od 2 GB, uoblicena novim fajl sistemom koji je logicno nazvan FAT 32 (File Allocation Table). FAT 32 je omogucio da se postojeci kapacitet diska iskoristi na znatno efikasniji nacin, zbog cinjenice da koristi manje klastere nego FAT 16 cime se mo?e u?tedeti do pet procenata prostora. Pored ovoga upotrebom FAT 32 dobija se i veca brzina pristupa tako da se aplikacije pod njim izvr?avaju do pet odsto br?e. Kao ?to vecina zna, svaki hard disk je podeljen na milione klastera u kojima se sme?taju podaci. Postupak bele?enja podataka je u neku ruku jednosmeran jer se jednom upisan podatak u klasteru ne mo?e nadopunjavati sadr?ajem sve dok ne bude obrisan. To prakticno znaci da ako imate velicinu klastera od 16 KB i desi se da se upisuje podatak od 10 KB, ostatak od 6 KB ostaje neiskori?cen, ali se u isto vreme prijavljuje kao zauzet i propada sve do brisanja sadr?aja iz klastera. Zbog ovoga se te?i da velicina klastera bude ?to manja kako bi procenat iskori?cenosti diska bio ?to veci. Hard diskovi koji se danas mogu naci na tr?i?tu su sve veci i veci (sve su ce?ci oni kapaciteta 300 i vi?e gigabajta) pa ponovo dolazimo u situaciju da nam je velicina klastera na njima kao i kod starog FAT-a ? 32 KB. Zbog ovoga je preporucljivo deliti disk na vi?e particija, a ako ste vicni matematici, lako mo?ete izracunati koliki bi bio gubitak prostora sa diskom od, recimo, 120 GB i klasterima od 32 KB odnosno koliko bi se u?tedelo ako bi se disk podelio, na primer, na tri particije od 40 GB. Nije za zanemarivanje.
Tokom svakodnevnog rada, hard disk se pretvara u pravu d?unglu razbacanih podataka koju je vrlo te?ko odr?avati. U takvom haosu cesto dolazi do gubljenja fajlova, njihovog lo?eg imenovanja, promene lokacija, gubitka brzine i, ?to je najva?nije, ?ivaca. Da bi se ti problemi sveli na najmanju mogucu meru, treba primeniti niz akcija i postupaka koji se svode na kori?cenje alata za odr?avanje strukture fajl sistema. Ovi alati se u principu mogu podeliti na dve vrste: na one koji dolaze implementirani u samom Windowsu i one koje mo?ete naknadno instalirati. Ako se pravilno koriste, alati koje nudi Windows mogu da budu sasvim dovoljni, ali vrlo cesto bolje rezultate daju specijalizovani programi za odr?avanje operativnog sistema kao ?to su programi za optimizaciju i dijagnostiku kvarova,zatim programi za defragmentaciju hard diska,odr?avanje fajl sistema,optimizaciju Windowsovog registry-ja...
Ako se vratimo na Windows alatke, osnovni program za odr?avanje je ScanDisk (CheckDisk) na koji ne bismo tro?ili vi?e reci jer vec i vrapci znaju sve o njemu, samo cemo preporuciti redovno pokretanje bar jedanput nedeljno za Standard sistem skeniranja i jedanput mesecno za fizicko, Thorough, skeniranje. Pored toga, preporucljivo je skenirati disk svaki put kada dode do nepravilnog ga?enja ili nepredvidenog resetovanja racunara. Defragmentacija diska upotrebom Microsoftovog Disk Defragmentera (ili nekog slicnog alternativnog re?enja) takode je obavezni deo odr?avanja integriteta hard diska i preporucljivo je sprovoditi je jedanput ili dvaput mesecno, u zavisnosti od toga koliko programa instalirate i deinstalirate. ?ta je zapravo defragmentacija? Rekli smo ranije da se podaci upisuju u klastere, cime se stvara niz podataka koji ne moraju biti povezani da bi pripadali jednom zapisu odnosno odredenom fajlu. Uzmimo, na primer, jedan standardan Word dokument od stotinak kilobajta. Ovaj dokument ce biti zapisan u nekoliko klastera koji mogu biti fizicki razbacani po citavoj povr?ini diska, ?to usporava pretra?ivanje i rad operativnog sistema jer citajuca glava diska mora da prelazi vece udaljenosti. Kada je jedan fajl ?razbijen? na vi?e delova koji su fizicki udaljeni, ka?e se da je fragmentiran. Sada samo zamislite koliko puta dnevno ne?to obri?ete ili snimite na hard disk, koliko igara instalirate ili deinstalirate i koliko racunar koristi prostor na disku kao virtuelnu memoriju, pa cete dobiti sliku o tome kako to sve izgleda na fragmentisanom disku. Zato se pribegava procesu koji se zove defragmentacija, tokom kojeg se razbacani delovi fajlova skupljaju na jednom mestu kako bi obrazovali fizicki niz. Zavisno od toga u kakvom je stanju disk, defragmentacija mo?e prilicno da potraje (a ne bi trebalo da se prekida) tako da je preporucljivo raditi je nocu ili kada vam racunar nije u upotrebi nekoliko sati.
Treci alat iz Windowsove palete je Disk Cleanup, program koji oslobada dodatni prostor na disku tako ?to bri?e nepotrebne podatke iz Temp i Download direktorijuma, Recycle Bina, a mo?e i da deinstalira odredene komponente Windowsa. Naravno, sve ovo se mo?e odraditi i ?rucno?, ali tada treba znati tacno u kojim se direktorijumima nalaze nepotrebni podaci i privremene datoteke. Disk Cleanup ce biti posebno od koristi pri uklanjanju nepotrebnih fajlova koji zaostaju na hard disku nakon deinstalacije aplikacija, kao i za uklanjanje Internet sadr?aja koji slu?i za offline pregled. Jo? jedna korisna opcija u Windowsu XP jeste Desktop Cleanup ?carobnjak? koji uklanja suvi?ne precice s radne povr?ine i tako pobolj?ava preglednost (program mo?e da se pokrece automatski, u zadatom vremenskom intervalu).
Ukoliko dosta vremena provodite na Internetu, a narocito ako koristite browsere koji nisu bezbedni (Internet Explorer, u prvom redu), izlo?eni ste velikom riziku da ?zakacite? neki od programa iz tzv. malware kategorije. U pitanju su virusi, trojanci, reklamne poruke, ?pijunski programi i druge po?asti koje znatno naru?avaju ne samo bezbednost i privatnost podataka vec i integritet operativnog sistema, pa i nekih komponenti hardvera. Preporucljivo je simultano koristiti dve aplikacije za uklanjanje ?pijunskih i reklamnih programa i trojanaca , ali samo jedan antivirusni paket Dodatni nivo sigurnosti obezbeduju firewall programi koji omogucavaju pristup mre?nim resursima odnosno lokalnom disku samo onim programima koje korisnik ?aminuje?.
I pored svih mera opreza, gre?ke u radu koje uzrokuju gubitak podataka mogu da se pojave u svakom trenutku i ne moraju biti izazvane softverskim nedostacima. Jednostavan nestanak elektricne energije ili strujni udar u nepovoljnom trenutku ? i eto glavobolje. Zato, pored uredaja za kontinuirano napajanje (popularni UPS), preporucljivo je redovno pravljenje rezervnih kopija (bekapovanje), bilo ?rucno? bilo pomocu specijalizovanih alata kao ?to su Second Copy, Backup 2005, Image for Windows i slicni (izbor je uglavnom stvar ukusa).
Home
Search
Login
Register